Васкршња посланица ЊКВ Принца Владимира Карађорђевића, 2024.

Браћо и сестре,

Дани уочи и након Васкрса представљају време повлачења из света. То је време у којем смирујемо узбуркане таласе наших умова и наших бића како бисмо отворили наша срца за епиклезу и духовно смирење. Због чега је као предуслов достизања мира и духа неопходно повлачење из света? Пре свега потребно је разјаснити сам појам „свет“. Св. Исак Сирин каже: „Свет је опште име које обухвата оно што зовемо страстима. Када хоћемо да именујемо све страсти заједно, ми користимо реч свет, а када хоћемо да их разликујемо по врстама, ми их називамо страстима“. Свет у општем смислу представља узбуркани океан страсти, тачније идентификације са страстима услед чега ми више нисмо способни за јасно мишљење и било које осећање које није мржња или већа или мања потреба за неким видом насиља према другима или према себи. Међутим време у којем живимо представља не само то, већ и нешто много горе – много немирнији и опаснији океан због глобалне ерозије друштва и услед хаотичних политичких околности у којима се свет налази. Чини се да је „свет“ о којем говори Св. Исак Сирин постао надирућа сила која уништава све пред собом – од глобалне геополитике, политике, економије, све до друштвених навика и свеприсутног и драматичног одсуства компаса и лествице вредности. Живимо у време беса и свеопште потребе за разарањем која је обузела срца и умове већег дела света. У последње време српски народ и држава су посебно изложени бесном кидисању једног дела света – под снажним ударом су Косово и Метохија и Република Српска. Сведочимо покушају квалификације српског народа као геноцидног у УН и то на иницијативу држава и народа који су починили геноциде библијских размера – Немачке, Руанде а као врхунац цинизма као коспонзор срамног и ревизионистичког предлога резолуције усмерене против Срба и Србије, нашла се и Хрватска. У ширем смислу, сведочимо процесима разарања на свим нивоима и широм света – од ратних сукоба који су постали мера међународних односа, до агресивних насртаја на само искуство народа и култура – породице, друштвене хијерархије, система вредности. Овај узбуркани океан нам као неопходност и једини исправан пут намеће повлачење из њега, повлачење из „света“. Ако не стално, због околности и обавеза које нам наша свакодневица намеће, а онда бар што више могуће. Дани уочи и након Васкрса, дани поста и уздржавања према елементима света који настоје да нас узнемире, изврсна су прилика за поновни сусрет са нама самима и за постизање смирености наших умова и срца. Уколико уложимо мало труда и заиста неколико дана успемо да се удаљимо од средстава које свет користи за свој насртај на нас, од медија, интернета, људи, наш тиме постигнути мир ће готово сигурно сам по себи почети да поправља околности око нас. Неки ће рећи: „Да, али мој труд је сувише мали да би поправио свет, нема смисла тако нешто.“. Одговор није у калкулантству, у математици, у процени о успешности или неуспеху, у меркантилистичком, трговачком приступу. Управо супротно од тога… Одговор је у самом напору. Одговор је у жртви… Јер сам напор у супротстављању свету, већ је победа.

Браћо и сестре, о Васкрсу 2024,

Христос васкрсе!

Бог живи!

Владимир

Васкршња посланица ЊКВ Принца Владимира Карађорђевића, 2024.