Браћо и сестре,
Уочи овог Васкрса и победе живота над смрћу, част ми је да Вам се обратим. Васкрс ове године дочекујемо у никад сложенијим околностима, како у вези са нама самима, тако и у вези са отаџбином и околностима у свету. Утисак који се намеће је да се кључ за разумевање све сложености тренутка налази у препознавању истинских значења појава и процеса којима сведочимо. Мудрост неопходна за препознавање може бити постигнута само и искључиво духовном вежбом и лествицом. На тај начин наша способност за препознавање се изоштрава а наш вид постаје јаснији.
Осврнимо се у неколико речи на појаве чија се значења пред нама појављују као нејасна и вишезначна.
Прва и најдраматичнија је засигурно сукоб Русије и Украјине. Без амбиције ка сложеној анализи настанка овог конфликта и самог његовог развоја, оно што је чињеница је да је центар који се налази ван Русије и Украјине изазвао и одржава овај сукоб ради својих интереса. Овом центру је интерес да се словенски и православни свет ослаби, колонизује и стави под контролу. Због тога тај центар или центри ван, како Русије тако и Украјине, воде овај рат са намером да ослабе и под своју чизму и утицај ставе два словенска и православна народа и државе. Њихов циљ је хегемонија над Истоком. Што пре ово свима постане јасно, оружје ће пре заћутати. Молимо се за све жртве овог сукоба.
Друга појава која се јавности представља на један начин, но значење и мотиви остају прећутани, је реакција наше државе на притисак у вези са нашом колевком, Косовом и Метохијом. Притисак на Србију који долази од истог оног геополитичког центра који стоји иза рата у Украјини, у овом случају је усмерен на постизање пристанка Србије на независност наше јужне покрајине. Ништа ново – они то раде још од 1999. када су извршили агресију на нашу отаџбину. Они се према нама већ неколико деценија понашају више или мање непријатељски. Исто толико снажно као и 1999, они и даље активно подржавају нелегалну сецесију дела наше територије. Оно око чега је потребна мудрост у овом тренутку је наша реакција на тај притисак. Пре свега у вези са пристанком или одбијањем да преговарамо на основу француско-немачког предлога споразума који су предложиле исте оне државе које су биле агресори из 1999. Поставља се питање који би могао бити разлог за пристанак на овакав оквир преговора? По свему судећи искључиво због новца из ЕУ који пуни буџет Србије и због извесног броја страних фабрика у власништву страних компанија којима иде профит а које се отварају у Србији. Потребно је, и довољно је пратити ток новца. Новац долази од центара који желе независност Косова и Метохије, а опасност по власт у Србији лежи у обожавању златног телета и услед тога неспособности за подношење жртве – за одбијање оквира који је наметнут од стране наших противника. Све док је новца који пристиже, свака власт у свету која стоји на глобалистичким и неолибералним позицијама ће бити спремна на све само како би новац наставио да пристиже. Истовремено ни једна таква власт неће бити спремна на жртву ради отаџбине, колевке идентитета, вере или било чега што се налази изван онога што свака глобалистичка власт једино успева да разуме – профита. Таквим властима значење политике, државе и нације јесте профит. Сасвим супротно истинској суштини наших живота, државе, народа и вере, а то је жртва. Иста она жртва којом је Христос победио смрт. Ради свих нас. На крсту. Ако желимо да Косово и Метохија остану у саставу отаџбине, предуслов је наша спремност на жртву. Ма колика та жртва била. То су добро знали наши славни преци кад су уз мог деду и прадеду 1912. ослободили косовско-метохијску свету земљу од Отоманске империје.
Молимо се да бисмо могли да видимо. Литургијски се окупљајмо да бисмо могли да препознајемо. А онда гледајмо. Закључујмо. И делујмо као наши славни преци.
Бог живи!
Христос васкрсе!
Владимир
